Неколико чињеница о помрачењу Месеца

Помрачење Месеца се догађа приликом уласка месеца у Земљину сенку што се може десити само када је месец пун, у опозицији, односно онда када се Месец, Земља и Сунце налазе у једној равни, тако да је Земља између Сунца и Месеца. Захваљујући помрачењу Месеца, још у 3. веку пне је Аристарх, видевши облик Земљине сенке на Месецу, закључио да је Земља округла. Помрачење Месеца траје много дуже од помрачења Сунца јер је Земљина сенка вишеструко већа од Месечеве. Најдуже досадашње помрачење Месеца трајало је 6 часова и 30 минута.

Потпуно помрачење Месеца је појава када цели Месец уђе у Земљину сенку тј. када само део месечевог диска уђе у Земљину сенку назива се делимично помрачење. Ако Месец пролази само кроз Земљину полусенку, ради се о помрачење у полусенци. За време свог потпуног помрачења Месец никад не пада у потпуни мрак, већ рефлектује једну црвено-смеђу боју. Ова је појава последица расејања светлости у Земљиној атмосфери која највише распршује плаву светлост (због чега је небо дању плаво), а најмање црвену. Црвена светлост која се не распрши потпуно у атмосфери наставља (након хоризонта) свој пут према Месецу и чини га црвеним.

Помрачење Месеца је као спектакуларна астрономска појава често у прошлости тумачено као лош знак који најављује пропаст неког подухвата. Пример за то је помрачење које се десило 22. маја током опсаде Цариграда 1453. године, која се окончала падом града и сломом Византије.