Научни приступ о настанку Месеца

У новије доба, створене су прве теорије које се заснивају на научним чињеницама. По једној од њих, Месец је настао далеко од Земље, од протопланетарног облака, као засебно тело, можда чак и као неке планете Сунчевог система. Земља га је касније својом гравитацијом привукла и принудила да се окреће око ње.

Ова теорија полази од разлике између Земље и Месеца у погледу физичког и хемијског састава њихових стена, па се закључује да је Месец морао настати на неком другом месту.

Друга теорија полази од сличности Земље и Месеца баш и њиховом хемијском саставу, те настанак овог сателита лоцира у близини наше планете. Истраживања задњих деценија су доказала да између Месеца и Земље разлике нису толико крупне, колико је то изгледало у први мах. Оно што, међутим, ова теорија не може да објасни, јесте зачуђујуће мала количина гвожђа на Месецу. Ако је Месец створен у околини Земље, морао би да има приближно исту количину гвожђа.

Данас се, као прихватљива узима друга теорија. По њој, целокупан сценарио настанка Месеца изгледа овако...

Након што се гвожђе у доброј мери већ сконцентрисало у унутрашњости Земље, она се сударила са неким телом чија је маса била десет пута мања од наше планете. Судар је био катаклизмичан. Изазвао је страховиту експлозију од које се површински омотач Земље разнео у околни простор и затим претворио у облак вреле прашине. Висока температура је истиснула сву воду из облака од кога се формирао рој чврстих честица које су се међусобно привлачиле и сударале. Затим су се створиле грудве. Она је све више и више расла. Све ово се догодило пре 4,6 милијарди година.

Коначно је настало ново небеско тело- Земљин сателит-Месец.